Представљање

ГОРАН ЋИРИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА”, ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Институција најближа корисницима
Стално расту ефикасност и добит овог система. У новим поштанским центрима у Београду, Новом Саду и Нишу уводи се пуна аутоматизација обраде пошиљки, што ће додатно скратити рокове испоруке, повећати поузданост и омогућити у сваком тренутку увид у статус ваше пошиљке. Велико унапређење биће и увођење комбинованог система преноса пошиљки, електронског и физичког. Значајан део административних послова, попут добијања извода или уверења, грађани ће ускоро моћи да обаве у најближој пошти. „Пошта Србије” сервисираће и појединачни извоз производа малих предузећа  у износу до 6.000 евра

Данас, кад многи живе брзо и планирају на кратке стазе, у „Пошти Србије” се увелико припремају за рад у наредних пола века. Тимови стручњака овог јавног предузећа, које је лани прославило свој 170. рођендан, утемељили су послове који ће бити ослонац и нашим потомцима.
– Прошлу годину смо завршили са 4,65 милијарди динара нето добити, што је чини успешнијом од претходних (године 2009. добит је била 3,8 милијарди, а 2008. износила 2,7 милијарди). И у првом кварталу ове године, мада још немамо коначне билансе, извесно је да ус резултати још бољи него 2010, односно да је настављен тренд раста. Важно је што при том остварујемо кључне пројекте, који ће обезбедити дугорочну одрживост и стабилност овог система. Добит инвестирамо у будућност, можда и за целих 50 година унапред – каже за Националну ревију Горан Ћирић, генерални директор Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија”. Овај дипломирани инжењер електронике, рођен 1960. године, радни век посветио је информационим системима. Од свог првог запослења, 1985, у области је информатичке индустрије. Једно време био је градоначелник Ниша, а потом се вратио у струку.
– Још далеке 1971. одлучено је да се изгради главни поштански центар Београд, за потребе тадашње велике Југославије, али ту градњу смо тек сада започели ми. У поштанским центрима у Београду, Новом Саду и Нишу увешћемо пуну аутоматизацију обраде пошиљки. Рок за завршетак грађевинских радова је март 2012, а крајем те године је предвиђена пуна функционалност целог система. У то инвестирамо око 40 милиона евра из сопствених средстава, без кредита. За наше кориснике то значи скраћење рокова преноса, поузданост и могућност увида у тренутни статус пошиљке. Преко интернета, телефоном или непосредно на нашим шалтерима моћи ће да знају тачно где се њихова пошиљка налази, и то не само у земљи већ и у међународном саобраћају.

АДРЕСНИ И ДРУГИ КОДОВИ

У овом домену, квалитет услуга мери се роковима преноса. Пре три године за један дан је стизало око 40 одсто пошиљки, за два дана око 66 одсто. Данас за дан стиже око 78, а за два дана око 96 одсто.
– То значи да смо достигли један завидан ниво поштанске услуге, близак светском, и то без пуне аутоматизације – објашњава Ћирић. – Сваки проценат даљег побољшања, веома важан, изискиваће велики напор и улагање. А управо то ће нам омогућити нови поштански центри. Уосталом, то је и основни задатак поште: да пренесе поруку, писмо или пакет из тачке А у тачку Б што брже, ефикасније и поузданије. Међутим, данас су размишљања о будућности и перспективи поште као система, и код нас и у свету, искристалисала и нове стандарде и циљеве, у складу са растом комуникационих и информатичких технологија. То се мора непрестано имати у виду, тај се корак не сме изгубити.
У протеклих три године „Пошта Србије” бележи раст физичког обима послова, каже генерални директор Горан Ћирић, али је будућност у комбинованом (хибридном) преносу писма: електронском и физичком. Да бисте послали у Суботицу или Врање неке пошиљке које се штампају у Београду, ви морате прво милионе пошиљки да товарите у камионе, да их превозите, правите трошкове, загађујете средину коришћењем транспортних средстава, и да при том имате спорији пренос.
– Зато смо развили дистрибутивне принтинг центре у Новом Београду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву и Новом Саду. Електронским путем шаљемо базе података до свих тих центара, а онда их тамо штампамо и достављамо крајњим корисницима. Тако смо скратили време доставе и смањили трошкове. Рецимо, са ЕПС-ом смо се договорили о штампању рачуна. Они нам електронским путем шаљу своју базу података. Ми у тим својим центрима правимо итинерере достављања (план пута) за сваког нашег поштара, који онда добије рачуне спаковане по редоследу и доставља их крајњем кориснику. Оптимизацијом олакшавамо посао нашим достављачима, скраћујемо рокове и постајемо ефикаснији.
При том, упућује нас директор Ћирић, адресни код је услов да свака пошиљка дође до свог корисника. На пример, у Београду постоји и по десет улица са истим именом, па имате, дакле, само десет посто шанси да пошиљку тамо упућену однесете на праву адресу. Због тога је „Пошта Србије” развила свој географски информациони систем, где је свака тачка обележена својим адресним кодом који машина може аутоматски да прочита и разврста пошиљку на праву адресу.
– Свако од наших корисника је о томе обавештен и многе институције су га већ прихватиле. Тај систем је плод наше памети, развили су га наши стручњаци, и  за њега смо добили признања. Председник Светског поштанског савеза господин Едуард Дајана сврстао је наш адресни међу најбоље у свету и препоручио га другим поштама. За њега се интересују поште у региону и надам се да ћемо та решења продати другима.

ВЕЛИКА ДИСТРИБУТИВНА МОЋ

Почетком априла у Београду је отворена пошта са новом технолошком апликацијом која би требало да интегрише све процесе унутар система (пријем пошиљки, финансијске поштанске услуге, малопродају...), како би се повећала ефикасност на шалтерима. Са својих 1.500 јединица широм земље, „Пошта Србије” се активирала и у областима које доскора нису сматране њеним.
– Жеља нам је да те наше јединице представљају неку врсту универзалног приступног канала за све државне институције, без потребе да се повећавају административни капацитети. Ми можемо да пружимо услугу масовних обрада, као што је било евидентирање права на бесплатне акције. Видели сте да смо технолошки и технички то урадили на изузетно успешан начин. Пет милиона и сто хиљада људи је прошло испред наших шалтера и нисте могли чути ни за један проблем, ни за један застој у раду тог система – каже Ћирић. – У том процесу трговине хартијама од вредности показали смо да смо институција најближа корисницима и грађанима, демонстрирали нашу дистрибутивну моћ. Због тога размишљамо да се повежемо са локалним самоуправама, са 175 општина и градова. Лако смо доступни и ефикасни, тако да наши грађани више не би морали да иду од једног до другог шалтера како би прикупили неке документе (извод из матичне књиге рођених, потврду о држављанству, неко уверење...), или да путују у место рођења. За такав подухват имамо изузетно разумевање министра Милана Марковића, што је велики подстицај за развој будуће електронске управе у Србији. Слично ћемо радити и са Министарством унутрашњих послова.
Наравно, има ту и ограничења или препрека које треба савладати. Треба набавити квалитетну опрему, радници „Поште” морају положити државни испит како би обављали ту врсту послова, али су и бројне предности тог модела. „Пошта”, каже директор Ћирић, може врло квалитетно да обави највећи број услуга које државна управа треба да пружи грађанима, а поштанске испоставе су, практично, на прагу сваког дома.
– Радићемо и на подстицајном поједностављену царинских процедура за извоз производа микро, малих и средњих предузећа, којих има око 330.000 – каже Ћирић. – Тај пројекат подржава премијер. Биће то помоћ произвођачима како би могли да извозе своје производе. Сада је потребно седам или девет докумената за извоз неког производа, а то би могло да се сведе на један електронски документ. Били би смањени трошкови, скраћене процедуре, корисницима би биле стављене на располагање наше транспортне службе у унутрашњем и међународном саобраћају, обезбеђено плаћање, на неки начин и тржиште за потенцијални извоз... Јер, у овом тренутку, мали произвођач тешко да може нешто да пласира на иностраном тржишту, а било би то значајно за све наше људе који се баве малим бизнисом.

***

Почеци
Године 1830, султановим указом (хатишерифом), Србија је добила право да самостално организује поштански саобраћај. Пет година касније, то јој је омогућило потписивање првог међународног споразума са Владом Енглеске о организовању курирске службе за пренос пошиљки од Земуна до границе са Турском. Према попису из те године, Србија је тада имала 29 поштанских станица, са 540 коња. Прва пошта подигнута је у Београду, на Калемегдану, и свечано је отворена 7. јуна 1840, што се данас обележава као Дан поште у Србији.

***

Закони
Први Закон о поштама у Србији донет је 1866, када је издата и прва марка. У Бену, 1874, Србија је заједно са представницима 21 земље уписана као оснивач Светског поштанског савеза. После Другог светског рата „Пошта” функционише као државно предузеће, да би 1990. било основано Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија”, касније трансформисано у холдинг. Закон о поштанским услугама, по угледу на оне у Европској Унији, донет је 2005.

***

Извоз
– Надам се да ћемо добити позитиван одговор од Управе царине и Привредне коморе, како би „Пошта Србије” могла да сервисира појединачни извоз производа малих предузећа до вредности од 6.000 евра (колико наш закон прописује) – каже Горан Ћирић, генерални директор „Поште Србије”. – Без улажења у домен великих шпедитера, овај поједностављени поступак царине свугде у свету је био велики подстицај за мале фирме. Бразилске поште, на пример, за две године рада по сличном моделу, уз тамошњи лимит од 10.000 долара, подигле су ниво извоза за 60 одсто! Зашто то не би и ми урадили? Само у америчкој држави Илиноис, рецимо, има око 300.000 Срба. Многи од њих желели би да купе нешто из своје земље. Наши људи у Србији знају да произведу доста тога, али не знају како то да пласирају у иностранству. Е, ту смо ми да им помогнемо, без административних препрека. Имамо тимове који раде на том задатку, а рок за примену је 7. јун, Дан поште Србије.